Јевремови дани

ХЕМИЈА

Јавни час ученика наше школе у великој сали Културног центра

Поводом прославе Јевремових дана коју наша школа традиционално обележава већ више година низом манифестација, 7. априла 2017. године одржано је предавање у великој сали Културног центра на тему „Први српски хемичари“. Предавачи су били ученици наше школе, а помогла им је наставница хемије, Јелена Божић.

Циљ овог предавања био је проширивање знања о развоју хемије као науке и првим српским хемичарима Михаилу Рашковићу и Сими Лозанићу. О овој двојици научника и првих људи који су се бавили наставом хемије у тадашњој Србији веома мало се зна.

Михаило Рашковић био је први професор хемије на Лицеју (тадашњој високошколској установи), док је Сима Лозанић као његов наследник допринео још већој популаризацији хемије и увео наставу хемије у средње школе. Лицеј је из Крагујевца пресељен у Београд, у конак књегиње Љубице, а  касније  је прерастао у Велику школу, чије је седиште било у Капетан Мишином здању (садашња зграда Филолошког факултета у Београду). Рашковић је у Капетан Мишином здању основао и прву хемијску лабораторију која је била направљена по угледу на хемијске лабораторије које су тада осниване по Европи.

„Знање хемијско нужно је сваком човеку, јер сваког тренутка у животу нашем на хемијске појаве наилазимо, па ће нам без знања хемијског остати мистериозне. И сам живот наш друго није до продукт неких физичких и хемијских појава, па и тога ради, да би свеснији били свога живота, нужно нам је знање хемијско.“ Овако је говорио Сима Лозанић, сматрајући да је хемија веома важна природна наука коју би требало што боље разумети да бисмо разумели и свет око нас.

Сима Лозанић је био и први ректор Београдског универзитета и његов говор који је одржао поводом оснивања Београдског универзитета 1905. године многи и данас цитирају.

„Наше некадашње веровање да ће се српство ујединити не букваром, већ оружјем, било је погубно по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто, да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем стога, да је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашега народа савршеније, па и успешније.“