Јеврем ОбреновићЈеврем Обреновић рођен је у Горњој Добрињи (код Пожеге ) око 1790. године. У марту 1816.  године,  Милош Обреновић га је поставио за обор-кнеза  Шабачке нахије. Тада му је било само 26 година.

У Шапцу  се оженио Томанијом, ћерком Анте Богићевића, с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац краља Милана Обреновића.

Јевремова кћерка Анка била је удата за Александра Констатиновића, с којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Алексаднар оставили потомство, како мушко тако и женско. Катарином је хтео да се ожени кнез Михаило Обреновић. Ваља споменути и Анкину унуку Наталију, кћерку пуковника Александра Константиновића, команданта краљеве гарде, која се удала за кнеза Мирка Петровића, сина црногорског краља Николе , с којим је имала петоро деце од којих је један од синова, Михаило, отац Николе^. Јеврем Обреновић умро је 10. септембра 1856. године на свом имању у Влашкој близу Јашија  (данас Румунија  тада Османско царство), после дуже болести, где је и сахрањен.

У Шапцу  је провео 15 година и својим делима сврстао се у ред знаменитих бесмртника. Зато се његов боравак у Шапцу  назива „Јевремовим златним добом“. Својим визионарским деловањем ударио је темеље потоњег „Малог Париза“.