СПРЕМНОСТ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Први сусрет детета са школом, кад му се представља као одлазак на тестирање, може да буде стресан. Додатно, томе доприносе сами родитељи који убрзаним припремама и пројекцијама својих страхова и брига, поспешују такав доживљај.

Циљ овог текста је да се разбије свака фама о тзв. „тестирању“ које  ћемо, баш из тог разлога, назвати другим, подједнако тачним, именом – разговор са психологом или педагогом у току којег се процењује спремност детета за полазак у школу.

Приликом доношења докумената за пријаву детета за школу, код секретара школе, сваки родитељ ће добити занимљиво дизајнирану позивницу за дете којом се оно  позива да дође на разговор са психологом и педагогом. Нека та позивница буде први контакт са школом представљен, од стране родитеља, као нешто лепо, занимљиво, да му се каже како су се у школи баш потрудили, да га уважавају  и да им је само дете значајно.

Сам концепт испитивања спремности за полазак у школу подразумева процену емоционалне, социјалне и когнитивне зрелости детета. У питању је нешто што дете већ зна, што већ јесте и за шта је већ, у току свог развоја и боравка у предшколској установи, припремљено. Значајно је да се тако и представи детету, да се избегну убрзане припреме и покушаји да се надокнади нешто што и није, у том тренутку, предмет процене. На тај начин се ствара већа штета него корист, јер дете губи спонтаност, а то се може одразити на постигнуће.

Емотивна зрелост подразумева самосталност детета и његову спремност да буде одвојено од родитеља.

Социјална зрелост је спремност детета да ступи у контакт са непознатим људима и да са њима проводи одређено време. Такође, ту су и односи са вршњацима и спремност да прихвати обавезе.

Когнитивна зрелост, односно ниво развоја мишљења, подразумева поседовање одређених, уобичајених знања, богатство фонда речи, способност запамћивања и одређен ниво развоја логичких операција које су својствене том узрасту. Овде је битно знати да дете не може да разуме више него што његове развојне могућност дозвољавају и, самим тим, никаква форсирања немају смисла.

Сам сусрет детета са психологом и педагогом је срдачан и опуштајући. Док дете црта, обавља се информативни разговор са родитељем о развоју и породичним условима живота. Након тога, родитељ излази из канцеларије, дете је завршило са цртежом и почиње спонтано испитивање питањима из теста. Цео поступак траје од 30 до 45 минута зависно од индивидуалних карактеристика детета које се уважавају. На крају, родитељ добија повратну информацију о постигнућу детета и утисцима, као и препоруке за евентуални рад код куће, уколико за то има потребе.

Дете не мора да зна да чита и рачуна пре поласка у школу – то ће научити у школи!

Општа процена спремности детета пред полазак у школу изражава се као:

1. Незадовољавајућа спремност

2. Задовољавајућа спремност

3. Просечна спремност

4. Висока спремност

5. Веома висока спремност

Без обзира на процену спремности, свако дете уписује први разред уз различите додатне препоруке родитељима и учитељима. За свако дете се очекује знатно напредовање у току системског рада у школи. Почетна процена не треба де брине, већ само да укаже на чему треба више радити. Битно је знати да се у току школског рада могу превазићи  почетне разлике за шта је одговоран сам процес развоја и, наравно, мотивација за учење која је, у већини случајева, пресудни фактор успеха у школи.

Срећан полазак у први разред и, без страха, само напред!

Видимо се у заказано време!

Срдачно ваши,

 ПСИХОЛОГ И ПЕДАГОГ