ШТА ЈЕ ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА И КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ У ШКОЛИ

Ученици осмог разреда налазе се у периоду када су на првим, значајним, животним раскрсницама и променама које захтевају и доношење важних одлука. Једна од најважнијих одлука је избор средње школе, а за већину и избор будућег занимања.

Савремени свет рада, осим стручних, захтева и додатна знања, пре свега страних језика и рада на рачунару. Такође, неопходно је да младе особе поседују и специфичне особине личности, посебно активитет, флексибилност, прилагодљивост и способност  комуникације неопходну за тимски рад.

Основна улога школе  је да ученике припреми за избор будућег позива, а та област рада у школи назива се професионална оријентација

Савремени концепт професионалне оријентације обухвата упознавање са комплексним захтевима савременог света рада и подстицање развоја различитих компетенција ученика  како би се они припремили за будући позив и на што ефикаснији начин донели самостално, реалне одлуке о избору средње школе, односно будућег занимања.

У школи се програм професионалне оријентације реализује кроз пет корака и то:

1. САМОСПОЗНАЈА – Да би могао да донесе реалну одлуку о избору свог будућег занимања, ученик мора, прво, да упозна себе. Тај процес се, у школи, одвија од самог поласка у први разред и током школовања. Кроз различите наставне и ваннаставне активности, дете формира своја интересовања, сагледава своје способности, испитује свој вредносни систем и има прилику да испољи и арфимише своје потенцијале и таленте. Посебно, у току осмог разреда, обављају се, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, тестирања специфичних способности и професионалних опредељења. Резултати овог тестирања су додатне информације психологу школе за обављање индивидуалног саветодавног рада, како са децом теко и са заинтересованим родитељима, који се реализује од почетка другог полугодишта осмог разреда. Циљ тестирања и саветовања је да деца потврде своје одлуке и да им се помогне у случају када имају дилеме или недоумице.

1. УПОЗНАВАЊЕ СА ЗАНИМАЊИМА –Сваки наставни предмет има садржаје који могу да помогну ученицима да упознају различита занимања. У току наставе , екскурзија, секција итд. деца имају прилику да се информишу о областима рада и специфичним занимањима која им наставници представљају.

1. УПОЗНАВАЊЕ СА МРЕЖАМА ШКОЛА – Посебно у осмом разреду, ученици се интересују за средње школе и смерове које оне нуде. У току другог полугодишта Министарство просвете објављује КОНКУРС ЗА УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ. У Конкурсу се налазе сви одобрени смерови свих средњих школа у Републици Србији.  Професионална оријентација има велики значај у овом делу јер помаже и деци и родитељима да, поред упознавања са средњим школама, превазиђу постојеће предрасуде и стереотипе о школама.

1. РЕАЛНИ СУСРЕТИ – Школа организује сусрете ученика седмог и осмог разреда са различитим особама – експертима, које им представљају занимања која их интересују. Организују се посете средњим  школама или локалним фирмама, установама  и предузећима. За реалне сусрете ученика веома је значајна сарадња са родитељима који имају сопствене фирме и који могу да понуде своје услуге школи и тако помогну да се тај сусрет са реалним светом рада реализује.

1. ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ – Последња фаза професионалне оријентације која подразумева добро одрађене предходне четири, јесте доношење коначне одлуке о избору средње школе или занимања. Коначна одлука, односно упис у средњу школу, у највећој мери зависи од броја бодова које ученик оствари од шестог до осмог разреда и броја бодова на матурском испиту.

Напомена: За упис у филолошку и рачунарску гимназију, као и у школу примењених уметности и музичку школу додају се и бодови са посебних, пријемних испита, организованих у тим школама, пре завршних испита у основним школама.

Доњи праг за упис на одређене смерове је релативан податак и зависи, за сваку генерацију, од укупног броја бодова ученика и интересовања за поједине школе и смерове. Не може да се унапред зна колико тачно бодова треба ученик да има да би уписао одређен смер или занимање. Подаци о границама за упис  прошле генерације могу да послуже као информација за родитеље, одељењске старешине и психолога који обављају саветодавни рад , да усмере ученика на одређене школе како би били сигурни да ће се уписати у првом уписном кругу.

Приликом конкурисања у средње школе које се обавља путем попуњавања Листе жеља, значајно је руководити се логиком – што ученик има мање бодова, он треба да попуни више смерова и школа на Листи жеља и да при том стално пореди своје бодове са доњим прагом који је био за прошлу генерацију.

Препорука је да ученик, без обзира колико бодова има и колико је занимање или смер који га интересују високо рангиран у прошлим генерацијама, упише на првом месту на Листи жеља тај смер и сваки други смер који га интересује до смерова за које постоје реалне шансе и да их упише. Значи, не треба одустајати од личних жеља, јер никад се не зна како ће други ученици конкурисати, а места за жеље има пуно, чак двадесет. Није неуспех ако ученик буде примљен на смер који је навео на 19. или 20. месту на листи жеља. Неуспех је ако не упише средњу школу у првом кругу уписа где, и поред броја бодова, још увек, може да бира смерове. У другом кругу уписа, уписују се само смерови на којима нема довољно уписаних.